Sledeće što sledi je fragment priče "Pismo":
"Mila moja!, ne želim da ti oduzmem dragoceno vreme, ne želim da imam udela u promeni tvog sveta. Ako si ga zamislila tako, onda će tako i biti. Ja nisam opasan slobodom, moji tragovi će i dalje krišom posmatrati boje života. Presekla si svaki redak spoznaje uzbuđenja, presekla si mistiku svesti... kada krv kao reka podivlja u napadu topline daha koji raspaljuje pore golog vrata, a rastrzani, raspolovljeni, omađijani mozak topi suštinu postojanja i spaja nespojivo! Pokušaj: zacvili, zavapi, zaplači, uzvikni! moje ime katkad... pokušaj da me dozoveš, makar i u najluđoj tišini prostodušnog gneva, makar i kroz pukotinu istorije. Sve oko mene je trulo. Hoćeš li ikada shvatiti da je koren ljubavi beskrajno dubok i da na svojim plećima može izdržati najkrvoločniji greh?
Sneg je, dakle, pokorio dušu ovog starca, razorivši celinu od koje je ostao samo duh. Sentimentalnost uvek razjapi usta naposletku kao gladan krokodil, i odnosi sve što mu stane na put. Godine će se izgubiti pod naletom novih kiša... samoća je pitanje vremena. U mojim venama treperi bezbroj sitnih munja... Nemoj me više pitati kakva fantazija jurne niz zaleđeni vodopad iščekivanja, nemoj tražiti odgovore u jezeru prezira, nemoj glasno voleti prošlost... čuvaj svoju flautu za odabrane usne koje nestaju zbog privrženosti. Obećan na vernost brutalnosti, ja ću održavati svaki detalj naših susreta u svom čeličnom oklopu. I suze teku i jezik podrhtava i pero golica maštu, dok čitava leva strana grudi upija krik srama ljute vasione, jer bogovi ne bi izdržali apokalipsu koju nameće ponovni susret dve mračne odaje dvorca rajskoga... Govoriću ti nežno, govoriću ti tiho o snovima ludačkim, o slobodi pijanice na čijim krilima izdiše želja feniksa da vaskrsne... govoriću ti o protoku istine, o začaranom krugu bede, o zvukovima prirode, o lažima, o praznini, o ideji starosti... govoriću ti pogledom, Šapatu moj! Tuga i blato.."
Нема коментара :
Постави коментар