Mrak

Mrak pregazio sve heroje,
na pustim dolinama gluvo doba,
farbali nas u sve moguće boje,
ostala je još samo smrt da se proba...

Nesanica uhvatila maha,
po nebu crna senka kruži,
i Bog dig'o ruke od straha,
narod napravio idole da im služi.

Otadžbinom podove brišu,
ruše i pale svaki stub vere,
mržnjom prizivaju oluje i kišu,
ne može nijedna molitva da ih opere...

Svakojake budale život nam kroje,
idioti i njima slični tupo ćute,
u čarapi skrivaju najmilije svoje,
i pričaju pogani kako bolje dane slute...

Bolest za granice ne zna,
gluposti zavladale poljima Srbije,
dogurali smo do provalije, do dna,
čeka se odvažan i glup da nas napokon ubije.

Sramota

Ne gine više brat za brata,
Otadžbinom izdajnici kolo vode,
čekajući prvu žrtvu rata
slepcima da objasne pojam slobode...

Velika obećanja, stomaci prazni,
nemaština zavladala kao kuga,
lete oko nas vanzemaljci razni,
sve drug do druga!

Smenjuje se stoka na vlasti,
groktanje najvažnija veština,
da budu pošteni je ispod časti,
a smradom napunjena Skupština...

Ne gine više brat za brata,
Otadžbina samo košmare sanja,
truju nas tek onako, iz inata,
pa zar da trpim, zar da budem deo sranja?

Sviraj cigo

Sviraj cigo, nek noći zaneme,
kad čaša pukne damar prebledi,
možda će Bog zaustaviti vreme,
da oslušne kako moj korak njen sledi...

Sviraj cigo, pesmom poraz ublaži,
u mislima mojim sva jutra setna,
vredi li rakijom da nizim draži,
što ljubav beše nesretna?

Sviraj, za novce ne brini,
duboko u meni srce je zove,
sve bivše liče u tišini,
al' samo ona budi obale nove...