Oproštaj, deo

Jedan deo priče "Oproštaj":
 

"Oprao sam sekiru i izašao iz stana. Ponoć je tragala za afirmacijom svojih vraških misli. Sivi oblak iznad grada. Nesanica je kopala po tišini olujnih dodira. Dugačkom ulicom se šunjala senka prokletih duša koje su maločas nestale. Na poljani ludila jarko crvena boja. Pun mesec nad prestonicom Srbije. Osetivši se oslobođeno, uživao sam u novoj stranici sveske. Mirisalo je leto, mirisala je reka, mirisali su skupoceni parfemi raskalašnih dama i neko nepoznato cveće... Praznina. Izvukao sam iz džepa izgužvanu cigaretu i kutiju šibica. Prvi dim se osuo kroz svaki milimetar tela i vratio mi samopouzdanje. Laki koraci nosili su me gotovo neosetno na drugi kraj grada. Trenutna sreća u kostima, u iskri zenica, u podsvesti lutalice koji je ostao bez snova... Možda je hir uništio i mene, možda sam se izgubio u udarcima i pao pod točak poput raznih zveri u ljudskom obliku? Srce je neprestano gutalo vazduh. Nisam mario.

   Iduća slika: malaksala sijalica moje sobe u čijim sam očima postao izdajica, stranac. Nestala je topla dobrodošlica, nestao je volšebni miris memla i vlage, nestao je dah teške depresije. Nije više bila moja, nije više želela da je prisvajam, da taložim frustracije i novu grižu savesti. Po dugačkom radnom stolu prašina, mnoštvo knjiga, pozlaćeno naliv-pero i njena slika postavljena uspravno pored Biblije. Svež, decembarski sneg je blistao po krovovima kuća u pozadini fotografije... olujno, jutarnje nebo, preko čijih leđa smo poljupce delili, utisnulo se kao pečat na papiru... nosila je crnu jaknu i ljubičastu kapu sa čijeg vrha su padale dve dugačke pantljike. Otisak grudve na levom obrazu i osmeh koji je umeo da prepolovi vatrom čitava prostranstva pod ledom najednom mi se učinio tako dalek i stran. Učinilo mi se... sa njenih usana skliznula je reč, skliznulo je nešto ogromno, nešto kiselo i neugodno mojim čulima... skliznula je namrštena osuda. Da li su i knjige šaputale? Ubica? Ja? Zar sam učinio to, zar sam imao hrabrosti da postanem nešto neprirodno, bludno i perverzno? Da li je moguće? Ali, ja sam nevin! Moja ruka je nevina! Moja tuga se ne rasipa po čaršiji, moje oko nikoga nije prezrelo... Šta se to dogodilo posle magle? Odakle dolaze nejasni krici, nejasni vapaji koje čujem? Sekira mi se podsmevala. Mozak je topio bezbroj pitanja u sekundi... odgovora nije bilo."