Jutro

Petak,

datum nepoznat,

još jedno jutro

jeseni Gospodnje,

još jedno jutro

uvijeno u šal

divljih poljubaca

što su željom

svetove darivali

uzdasima silnim...

Budim se teško,

u olinjalim zidovima

mladost nestaje

kao odjek glasa...

Pritiska me

svaka nit prošlosti.

Sene promiču,

vrtoglavica plete

nizine bolesti neme.

Molitvom te pamtim,

molitvom puteve

oproštaja tražim

kroz idilu pokajanja...

Napolju vetar.

Daljina prekrivena

ljutitim lavežom pasa

i beskrajnim odblescima

uličnih fenjera.

Kiša polako kopni

na periferiji Beograda.

Osvanula je i magla

u prstima prestonice.

Drveće kleči.

Ne beležim

više ništa.

Suze se ne pamte,

pamti se tama

i pamti se ukus

od kojeg pakao drhti...