osim da pokaže zube,
moja je zemlja odveć prokleta,
sve bitke se u startu gube.
A nju izmaglica nudi kao siluetu
što prvo Sunce pogledom kroti,
ta jedina je sreća na ovom svetu
ona kojoj kliču svi moji životi...
Nose me konji vrani,
galop mi kosti reže,
molim te zoro - osvani,
tama nam ruke veže...
Srbijo, muče li te vali,
dok oluja k'o lešinar obleće,
koliko će poživeti preostali,
znajuć' da rane same zarasti neće?
Pa opet misli na put me vode,
daleko, u rodna polja,
u Otadžbinu - njoj - kao dar slobode,
u neka vremena srećnija i bolja...
moja je zemlja odveć prokleta,
sve bitke se u startu gube.
A nju izmaglica nudi kao siluetu
što prvo Sunce pogledom kroti,
ta jedina je sreća na ovom svetu
ona kojoj kliču svi moji životi...
Nose me konji vrani,
galop mi kosti reže,
molim te zoro - osvani,
tama nam ruke veže...
Srbijo, muče li te vali,
dok oluja k'o lešinar obleće,
koliko će poživeti preostali,
znajuć' da rane same zarasti neće?
Pa opet misli na put me vode,
daleko, u rodna polja,
u Otadžbinu - njoj - kao dar slobode,
u neka vremena srećnija i bolja...
Zaista Nenade ne znam sta da kazem, svako me slovce
ОдговориИзбришиtvojih stihova dotaklo.... i sve sto sam prozivela kad sam
svoj zavicaj morala napustiti, i sve posle, i sad sto se
prozivljavalo i prozivljava, odjednom je poteklo, prometnulo
se u nekakvu nevidljivu, nematerijalnu lopticu moje duse koja
grebucka i boli...
Kao i do sad sve tvoje napisano mene potpuno prisvoji kao
da sam i sama delic vaseljenskuh prostora tvoje duse...
Драго ми је што ти се допада драга Миро. Твоја похвала ми заиста значи. И хвала што читаш мој блог, иако га не апдејтујем редовно. :)
ОдговориИзбриши