Ponekad me zaista pecne taj osećaj, pomalo čudan i neodređen... Kakav je uspeh ovde objaviti knjigu? Odgovor nije nimalo prost, zapravo odgovor je toliko složen da je nemoguće razraditi sve detalje i iščivijati sve ono što bi moglo da pomogne. Ako je verovati iskusnijima, nimalo nije pametno baviti se pisanom rečju. U stvari, književnost je postala toliko marginalizovana da se sve svodi na neprestano ponavljanje, na pisanje onoga što publika guta, a gutanje, sa druge strane, nikada nije moglo biti pogubnije po stomak društva. Ponekad pomislim: "Čoveče!, kako uspeju da svare tolike otrove?"
Skoro sam pročitao komentar jednog korisnika u nekim novinama: "Pa, pisci danas moraju da prate tržište i da pišu ono što se traži, a ne ono što oni hoće!" Izgleda da se sve svodi na marketing, prodaju, zaradu, novac kao primarnu stvar zbog koje se stvara i sl. A gde je tu pisac? Zar se on ne gubi u toj masi, zar ne gubi sebe u željama drugih? Pisac nije nekakva dvorska luda ili klovn. Igraj kako mi pucamo, inače ostade bez hleba...
Dakle, uspeh u tom klasičnom smislu ponekad zna i da prođe prostranstvima književnosti, ali je česta poput prestupne godine. No, da ne bi sve bilo tako mračno, napomenuću da ima nade, čak se može uvideti i na koju stranu da se pođe, a to je već velika stvar! Kažem 'velika stvar', jer ima, međ grmljem, jedan odabrani deo društva, koji me zapanjuje svojom izdržljivošću, svojom inteligencijom, željom da napreduje i posve velikom dozom vere. Svaka čast!
Drugi deo ovog teksta posvećen je naslovu, odnosno knjizi "Crne suze". Nimalo pretenciozno tvrdim da ne valja ništa, ali da je vredno pogledati (bar ovlaš). Možda se neki ne bi složili, ali tu su komentari, te možemo da diskutujemo...
Sam naslov govori da je u pitanju nešto teško i depresivno. Izvinjavam se, ali ja ne mogu da pišem o plavetnilu neba, cvrkutu ptica u proleće i osmehu posle orgazma! Kome to treba? Površnost nije moj fah, niti bih sebi to dopustio. Knjiga predstavlja zbirku ljubavnih priča i pesama. Međutim, preovladava tama, sivilo, težina ljubavi izražena kroz svu njenu lepotu i, naposletku, kroz sve to se prožima duhovnost kao jedini izlaz, kao jedini spas. Opet, može biti da deluje pretenciozno, ali to samo deluje tako...
Rukopisi su koncipirani tako da se mogu posmatrati i odvojeno i zajedno (ovo važi posebno za pojedine priče). Uzvišenost ljubavi je nenadmašiva, a ponor u koji ona vodi nema granica. Ekstremi su na obe strane i to je možda ono što čini ženu toliko intrigantnom: može odvesti čoveka do zvezda, a može ga spustiti u beskraj ništastva.
Bilo kako bilo, gotovo svaka priča detaljno opisuje i najmanji milimetar pada. Drugim rečima, "Crne suze" opisuju sve nivoe podzemlja, glavom i bradom....
Osvrt na knjigu je napisao gospodin Slavimir Zelenkapić i možete naći u odeljku Drugi o...
Skoro sam pročitao komentar jednog korisnika u nekim novinama: "Pa, pisci danas moraju da prate tržište i da pišu ono što se traži, a ne ono što oni hoće!" Izgleda da se sve svodi na marketing, prodaju, zaradu, novac kao primarnu stvar zbog koje se stvara i sl. A gde je tu pisac? Zar se on ne gubi u toj masi, zar ne gubi sebe u željama drugih? Pisac nije nekakva dvorska luda ili klovn. Igraj kako mi pucamo, inače ostade bez hleba...
Dakle, uspeh u tom klasičnom smislu ponekad zna i da prođe prostranstvima književnosti, ali je česta poput prestupne godine. No, da ne bi sve bilo tako mračno, napomenuću da ima nade, čak se može uvideti i na koju stranu da se pođe, a to je već velika stvar! Kažem 'velika stvar', jer ima, međ grmljem, jedan odabrani deo društva, koji me zapanjuje svojom izdržljivošću, svojom inteligencijom, željom da napreduje i posve velikom dozom vere. Svaka čast!
Drugi deo ovog teksta posvećen je naslovu, odnosno knjizi "Crne suze". Nimalo pretenciozno tvrdim da ne valja ništa, ali da je vredno pogledati (bar ovlaš). Možda se neki ne bi složili, ali tu su komentari, te možemo da diskutujemo...
Sam naslov govori da je u pitanju nešto teško i depresivno. Izvinjavam se, ali ja ne mogu da pišem o plavetnilu neba, cvrkutu ptica u proleće i osmehu posle orgazma! Kome to treba? Površnost nije moj fah, niti bih sebi to dopustio. Knjiga predstavlja zbirku ljubavnih priča i pesama. Međutim, preovladava tama, sivilo, težina ljubavi izražena kroz svu njenu lepotu i, naposletku, kroz sve to se prožima duhovnost kao jedini izlaz, kao jedini spas. Opet, može biti da deluje pretenciozno, ali to samo deluje tako...
Rukopisi su koncipirani tako da se mogu posmatrati i odvojeno i zajedno (ovo važi posebno za pojedine priče). Uzvišenost ljubavi je nenadmašiva, a ponor u koji ona vodi nema granica. Ekstremi su na obe strane i to je možda ono što čini ženu toliko intrigantnom: može odvesti čoveka do zvezda, a može ga spustiti u beskraj ništastva.
Bilo kako bilo, gotovo svaka priča detaljno opisuje i najmanji milimetar pada. Drugim rečima, "Crne suze" opisuju sve nivoe podzemlja, glavom i bradom....
Osvrt na knjigu je napisao gospodin Slavimir Zelenkapić i možete naći u odeljku Drugi o...
Knjigu možete poručiti preko kupinda: http://www.kupindo.com/Savremena-srpska-knjizevnost/13417637_Crne-suze-Nenad-Plavsic
Preko sajta Alme: http://alma.rs/lib/prodaja.html
