Pogled u nebo i kiša pride,
na mom ramenu daljina spava,
koliko još obrazi treba da bride,
koliko bola da izdrži luda glava?
Možda se ponekad nasmeje tako, sama,
kad pomisli na dodir i jezu čednu,
a možda ponovo negde u njoj niče tama,
i plamti sećanje na ljubav jednu?
Kažu: "Pusti, pozvaće te kad padne,
ne može večno da ćuti,
teške su samotne noći i odveć hladne,
poželeće opet tebi da se zaputi..."
Pogled u nebo, a tamo kočija od zlata,
iz bordo zenica molitva se rađa snena,
budi je košmar, u snegu dobuju niti inata,
i slomiće joj krila jutro, jer ona je samo žena...
na mom ramenu daljina spava,
koliko još obrazi treba da bride,
koliko bola da izdrži luda glava?
Možda se ponekad nasmeje tako, sama,
kad pomisli na dodir i jezu čednu,
a možda ponovo negde u njoj niče tama,
i plamti sećanje na ljubav jednu?
Kažu: "Pusti, pozvaće te kad padne,
ne može večno da ćuti,
teške su samotne noći i odveć hladne,
poželeće opet tebi da se zaputi..."
Pogled u nebo, a tamo kočija od zlata,
iz bordo zenica molitva se rađa snena,
budi je košmar, u snegu dobuju niti inata,
i slomiće joj krila jutro, jer ona je samo žena...
