Mrak zavladao putevima
po kojima me noge nose.
Tutnji bes demona
u podnožju planete,
tutnji sudar svetova
u prstima vetrova
što gordo pletu
vasionom uspavanom.
Tama izvajana suzama
bludnika Sataninih,
dok na leđima zveri crvene
kleče niti naroda velikih,
a iz dubine ništastva
vatra pali duše nebrojene...
Mrak rasterao čistotu
suza iskrenih, suza od čemera
i unizio nevinost boja
raspetih po svodovima
laguma beskrajnih...
Po carstvu smrti
hodio sam slepo,
slavio maglu prezira,
u glasovima grešnika
slušao šapat lažnih bogova...
Po carstvu smrti
razlila se vrtoglavica
prstiju nebeskih...
A onda, onda sam otkrio Boga
i svaki treptaj tela
u plašt od porfire se preobukao,
svaki je treptaj zenica
pred slavom Krsta
milost kroz drhtaj zavapio!
U iskrama molitve Isusove,
na krilima Serafima snenog,
blesnula je svetlost Rajska
kao Sunce žarko...
Istopio se mrak,
propale su sve kule bola,
svi gradovi od krvi,
nestao je crni Mesec,
ugašene sve mržnje...
Nova zora niče,
nova zora duhove greha sažiže...
I padam na kolena
pred slavom Tvojom,
kao pokajni razbojnik
ispovedam Te svesno,
dok u pesmama Heruvima
slavim Tvoje Ja
i na vernost zaklinjem se
do eshatona slavnog...
Нема коментара :
Постави коментар