Pogled u nebo

Pogled u nebo i kiša pride,
na mom ramenu daljina spava,
koliko još obrazi treba da bride,
koliko bola da izdrži luda glava?

Možda se ponekad nasmeje tako, sama,
kad pomisli na dodir i jezu čednu,
a možda ponovo negde u njoj niče tama,
i plamti sećanje na ljubav jednu? 

Kažu: "Pusti, pozvaće te kad padne,
ne može večno da ćuti,
teške su samotne noći i odveć hladne,
poželeće opet tebi da se zaputi..."

Pogled u nebo, a tamo kočija od zlata,
iz bordo zenica molitva se rađa snena,
budi je košmar, u snegu dobuju niti inata,
i slomiće joj krila jutro, jer ona je samo žena...