Mrak

Mrak pregazio sve heroje,
na pustim dolinama gluvo doba,
farbali nas u sve moguće boje,
ostala je još samo smrt da se proba...

Nesanica uhvatila maha,
po nebu crna senka kruži,
i Bog dig'o ruke od straha,
narod napravio idole da im služi.

Otadžbinom podove brišu,
ruše i pale svaki stub vere,
mržnjom prizivaju oluje i kišu,
ne može nijedna molitva da ih opere...

Svakojake budale život nam kroje,
idioti i njima slični tupo ćute,
u čarapi skrivaju najmilije svoje,
i pričaju pogani kako bolje dane slute...

Bolest za granice ne zna,
gluposti zavladale poljima Srbije,
dogurali smo do provalije, do dna,
čeka se odvažan i glup da nas napokon ubije.